Honor Magic 8 Pro kamera je jedna od najboljih, ako ne i najbolja koju možete da kupite. Sistem se sastoji od tri senzora na poleđini i jedne selfie kamere, što je konfiguracija prenesena sa prošlogodišnjeg modela. Honor Pro serija je godinama unazad sinonim za vrhunske kamere, često i najbolje koje možete pronaći na telefonu. Ipak, prošlogodišnji model je, iako vrlo dobar, za nijansu zaostajao za apsolutnim liderima u mobilnoj fotografiji. Magic 8 Pro tu priču sada preokreće i ponovo se smešta u sam vrh ponude kada su kamere u pitanju.
Glavna kamera donosi rezoluciju od 50 megapiksela i žižnu daljinu od sasvim standardnih 23 mm. Senzor je veličine 1/1,3 inča, što nije rekord koji će ući u udžbenike, ali Honor očigledno nije jurio puku veličinu po svaku cenu. Veći senzor doduše znači i više svetla, ali istovremeno povlači za sobom veći objektiv i određene optičke kompromise. Ovde je Honor procenio da balans ima prednost nad ekstremima, što smo već viđali i kod drugih telefona sa vrhunskim kamerama, poput vivo X300 Pro. Otvor blende je f/1.6 i ovog puta je fiksan, što je pomalo razočaravajuće jer je prethodni model imao fizičko podešavanje blende, doduše ograničeno na dva koraka. Nije bilo savršeno, ali je pružalo dodatnu fleksibilnost, posebno pri zatvaranju na f/2. Sada toga više nema i profesionalci koji vole da imaju potpunu kontrolu nad ekspozicijom sigurno će to uzeti za zlo. Honor zvanično ne otkriva koji se senzor koristi, ali je gotovo izvesno da je u pitanju Omnivision OV50H, dobro poznat i već dokazan senzor koji smo viđali i kod drugih proizvođača. Reč je o jednom od najboljih senzora za glavnu kameru trenutno, sa 4-u-1 tehnologijom, što znači da se u praksi dobijaju fotografije od 12 megapiksela, ali sa značajno više svetla i boljim dinamičkim opsegom.
Prava zvezda večeri je, međutim, potpuno nova telefoto kamera od čak 200 megapiksela. Ima otvor blende f/2.6 i koristi veliki Samsung ISOCELL HP9 senzor veličine 1/1,4 inča. Objektiv omogućava optički zum od 3,7x i postavljen je poprečno, uz lomljenje svetla, kako bi se dobila veća efektivna dužina svetlosnog puta. Drugim rečima, malo inženjerske magije koja omogućava ozbiljan zum u relativno tankom telefonu.
Ovaj telefoto objektiv ima žižnu daljinu od 85 mm, što je izuzetno dobra vest a telefoto kamere generalno prave znatno prijatnije fotografije od širokougaonih glavnih kamera.
Vredi pomenuti i da i glavna i telefoto kamera imaju CIPA sertifikat stabilizacije od 5,5, što u praksi znači da možete sasvim komotno da snimate iz ruke, bez straha da će vam svaki drugi kadar završiti u kanti za otpatke.
Iskreno govoreći, voleo bih da vidim i četvrti objektiv sa još većom žižnom daljinom, preko 100 mm, ali takvi luksuzi su uglavnom rezervisani za Ultra modele. Ostaje da se nadamo da će Honor i u tom pravcu napraviti iskorak u nekoj od narednih generacija.
Ultraširokougaona kamera, kao i selfie kamera, takođe koriste senzore od 50 megapiksela, što je već postalo svojevrsni standard u ovoj klasi.
Aplikacija kamere je pregledna, logično organizovana i vrlo laka za korišćenje. U glavnom meniju dostupno je pet standardnih režima, dok se dodatne opcije i specijalizovani režimi nalaze u zasebnom delu. Njih je sada nešto manje nego ranije, ali sve ključne funkcije su prisutne, uključujući i Pro režim, gde možete ručno da podešavate praktično svaki parametar.
Novitet su režimi za snimanje scenskih kadrova tokom koncerata, kao i opcije za slikanje svetlošću. I jedno i drugo funkcioniše iznenađujuće dobro i daje vrlo atraktivne rezultate, naročito u uslovima slabog ili neobičnog osvetljenja.
Posebno treba istaći i Noćni režim, koji ovde ima vrlo važno mesto među dostupnim opcijama snimanja.
Na prvom ekranu aplikacije dobijate podrazumevani raspon zuma: 0,5x, 1x, 2x, 3,7x i 10x. Ako zadržite prst na 10x, otvara se mogućnost digitalnog zuma sve do 100x, za one koji vole da zavire tamo gde ljudsko oko ne može — ili bar ne bez dvogleda.
Glavna kamera isporučuje odlične boje, visoku oštrinu i mnogo detalja, uz veoma dobru dinamiku. Veliki deo zasluga ide naprednim algoritmima koje je Honor očigledno ozbiljno usavršavao.
U praksi to znači da ćete praktično u svim uslovima moći da dobijete veoma atraktivne fotografije: jarke boje, obilje detalja, dobru oštrinu i prijatno osvetljenje. Honor ima tendenciju da malo jače eksponira fotografije, pa su one često svetlije nego kod konkurencije, što ih čini posebno upečatljivim na ekranima i društvenim mrežama.
Kod glavne kamere nema previše dodatnih trikova, ali su dostupni brojni filteri koji prilagođavaju kolorit različitim scenama. Možete se igrati s njima koliko god želite, a rezultati će u većini slučajeva biti među najboljima koje jedan telefon može da ponudi.
Telefoto kamera donosi obilje detalja i vrlo dobre boje, a telefon se pokazao stabilnim čak i kada nije idealno držan, uključujući i snimanje jednom rukom u slabijem osvetljenju.
Upravo kod telefoto kamere dolazimo do najzanimljivijeg dela priče. Honor je maksimalno iskoristio snagu Snapdragon 8 Elite Gen 5 čipseta i bukvalno napunio telefon algoritmima za obradu fotografija. Dok glavnoj kameri takva pomoć često i nije neophodna, kod telefoto snimaka razlika je više nego očigledna.
Fotografije se dodatno izoštravaju u kratkom vremenskom roku, čime se dobija znatno atraktivniji rezultat sa više detalja. U poređenju sa Honor Magic 7 Pro, koji sam po sebi ima odličnu kameru, napredak je i te kako vidljiv. Toliko da stari snimci deluju kao da su nastali na znatno slabijem telefonu, a ne na prošlogodišnjem flagshipu istog proizvođača.
Najagresivnija obrada primećuje se pri ekstremnom digitalnom zumu, naročito u uslovima slabog osvetljenja. Tada telefon čak koristi cloud obradu uz pomoć AI-ja, što može potrajati i nekoliko desetina sekundi. Rezultati su, bez preterivanja, u domenu naučne fantastike kada su u pitanju oštrina i količina detalja.
Razgovori sa profesionalnim fotografima samo potvrđuju ovaj utisak: ovakve kadrove oni teško mogu da postignu i sa kamerama koje koštaju nekoliko hiljada evra, bez stativa i ozbiljne postprodukcije u Photoshopu.
Naravno, tu se javlja i mala dilema. Pri ekstremnim uvećanjima može se primetiti da AI povremeno „popunjava“ detalje na osnovu sopstvenih pretpostavki. Drugim rečima, slika može izgledati spektakularno, ali ne uvek i potpuno verno originalnoj sceni. To se primećuje samo kod ogromnog digitalnog zuma i vrlo slabog svetla, a pitanje gde prestaje fotografija, a počinje interpretacija, ostaje više filozofsko nego tehničko.
Ultraširoka kamera sa svojih 12 mm nudi vrlo širok kadar i solidnu oštrinu, iako u uglovima, pod određenim svetlosnim uslovima, dolazi do blagog gubitka detalja, što je očekivano za ovu vrstu objektiva. Selfie kamera obavlja dobar posao, ali fiksni fokus ipak ograničava fleksibilnost, naročito kod video snimanja.
Kada je reč o videu, podržano je snimanje u 4K rezoluciji sa 120 fps na glavnoj i telefoto kameri, dok sve kamere nude 4K pri 60 fps. Snimanje u 8K rezoluciji nije dostupno.
Kvalitet video zapisa je primetno unapređen, snimci su stabilni, bez trzaja i ghosting efekata. Honor je sada vrlo, vrlo blizu apsolutnog vrha, iako još uvek za nijansu zaostaje za najboljima.
Posebno je zanimljiv bočni taster koji omogućava brz ulazak u režim snimanja sa dva klika. Može se koristiti i za zumiranje, a ceo sistem funkcioniše čak bolje nego kod iPhone modela. Tu je i opcija kontinuiranog snimanja do 100 fotografija, što je sjajno za sport, decu ili kućne ljubimce.
Na kraju, Honor Magic 8 Pro uspešno brani reputaciju serije kao jedne od najkompletnijih kada su kamere na telefonu u pitanju. Telefoto i noćni snimci su praktično bez konkurencije, dok glavna kamera bez problema stoji rame uz rame sa najboljima na tržištu.
